Eksperimentalna pedagogija
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 9 | Nivo: Filozofski fakultet, Novi Sad

UVOD
O eksperimentalnoj pedagogiji kao posebnom pedagoškom pravcu govori se počev od Mojmana ( E. Meumann) i Laja ( W.A.Lay ), koji su u svojim delima obrazložili osnove ove nove pedagoške orijentacije, odredili njene zadatke i metode, objasnli njen odnos preme dotadašnjoj pedagogiji i ukazali na put njenog daljeg razvoja. Istraživanja koja su radili, radovi koje su pisali, časopisi koje su pokretali, laboratorije koje su osnovali, doprinose širenju ovog pravca i na druge sredine van Nemačke, njegove kolevke. Eksperimentalnoj pedagogiji značajan doprinos dali su i neki drugi pedagozi i psiholozi, kao što su : Bine ( A. Binet), Hol ( S. Hall ), Torndajk ( R. Thorndike ), P. Radosavljević, A. Nečajev, Biz ( R. Buyse ), Planšar ( E. Planchard ), Dortan ( R. Dottrens ) i Mialare ( G. Mialaret ).
Pojava eksperimentalne pedagogije za pedagošku nauku predstavlja značajnu novinu, bitan preokret, koji se pre svega izražava na metodološkom planu. Međutim, ekspreimentalnoj pedgaogiji, pedagoškom pokretu koji je uveo ekperiment u područje vaspitanja, nije do sada poklanjana posebna pažnja niti u svetu niti kod nas.
Eksperimentalna pedagogija nudi pedagogiji novu metodu istraživanja. Ona se temelji na empirijskim istraživanjima i primenjuje empirijske postupke radi dolaženja do podataka. Eksperimantalna pedagogija se nasuprot filozofskoj, deduktivnoj, spekulativnoj pedagogiji okreće vaspitnoj praksi, istažuje je i traži odgovore na postavljena pitanja. Ona želi da izvodi zaključke na osnovu proučavanja prakse, merenja, na osnovu činjenica, da proverava i dokazuje svoje tvrdnje. Dakle, eksperimantalna pedagogija se javlja kao pokušaj zasnivanja pedagogije na eksperimentalnim i empirijskim istraživanjima uopšte.
Stav eksperimentalne pedagogije prema tradicionalnoj, normativnoj pedagogiji
Eksperimantalna pedagogija nastala je u protivstavu prema staroj, tradicionalnoj, a posebno u protivstavu prema herbartovskoj pedagogiji. Njeni predstavnici uporono su nastojali da je odvoje od stare pedagogije, da se jasno suprostave njoj, Ona predstavlja zaista bitnu novinu u odnosu na dotadašnju pedagogiju. Ona, u određenom smislu, predstavlja bitan preokret u pedagogiji.
Eksperimentalna pedagogija nije nastala odjednom, nezavisno od stare pedagogije. Izvesnih pokušaja i ideja za takav način rada, za kakav se zalagala eksperimentalna pedagogija, bilo je i u pedagoiji pre ovog pokreta. Mojman piše da se naučne novosti nikad ne javljaju odjednom, da nikad nisu nešto apsolutno novo, nego su uvek sve postepenija dalja obrazovanja pređašnjih misli. S toga on kaze da je eksperimentalna pedagogija nastala pod uticajem istraživanja drugih emirijskih nauka ( pre svega psihologije ), a sa druge strane kao dalje obrazovanje podsticaja i pokušavanja za naučno zasnivanje pedagogije.
Mada je u pedagogiji prošlosti našla ideje za svoj razvoj, eksperimentalna pedagogija je prema dotadašnjoj pedagogiji u celini, a posebno prema herbartovskoj, imala negativan stav. Predstavnici eksperimentalne pedagogije, a posebno njeni osnivači, žestoko su kritikovali staru pedagogiju i novi pokret veoma jasno diferencirali od nje.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]